O svetnji
Sveto mesto koje se nalazi na obroncima planine Golije, na 22 kilometara od Raške. Zadužbina je Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, a veruje se da je završen 1276. godine. Sastojao se od velike Bogorodičine crkve i Hrama Svetog Nikole Čudotvorca, koji se nalazio iznad ulaza u manastir. U Bogorodičninoj crkvi je položeno telo kraljice Jelene 1314. godine, a za vreme austrijsko-turskog rata u 17. veku, monasi su sakrili mošti na mesto koje do danas nije poznato. Manastir je tada opusteo, a obnovljen je tek sredinom 20. veka. Danas je ovaj verski objekat čuven po lepoti arhitekture u okviru Bogorodičine crkve, koja privlači veliki broj posetilaca. Manastir Gradac je danas mesto u kome žive isključivo monahinje.
Istorija manastira
Nastao u 13. veku, ovaj manastir Raškog okruga oponaša stil same raške škole, sa elementima gotičkog i srpsko-vizantijskog stila. Gradac je podignut po želji Jelene Anžujske, francuske princeze i srpske kraljice, koja je na mnoge načine zadužila srpski narod, kao vladarka i kao prosvetiteljka. Francuska plemkinja stigla je u Ibarsku dolinu kao buduća supruga kralja Stefana Uroša I, gde ju je on dočekao redovima mirisnog jorgovana. Od tada se potez na kojem i danas raste ovo drveće zove Dolina jorgovana. Iako skriven na šumovitoj padini Golije, ni manastir Gradac nije ostao netaknut tokom turske vladavine. Tada je sa njega skinut krovni pokrivač i niko u njemu nije boravio. Krov je ponovo postavljen 1910. godine, a u periodu od 1963. do 1975. vrši se potpuna rekonstrukcija ove bogomolje.
Vreme za posete
Manastir prima vernike, ali i turiste koje interesuje istorija, umetnost i arhitektura. Gradac možete posetiti u periodima: tokom letaod 9h do 19h, dok je tokom zime ovo sveto mesto za posete otvoreno od 9h do 18h.
Raspored bogosluženja
U manastiru se aktivno održavaju bogosluženja. Tada u ovaj ženski manastir dolaze sveštenoslužitelji kako bi održali liturgiju. Kada je reč o vremenu bogosluženja, radnim danom jutrenje je u 7h, dok je večernje u 18h. Nedeljom se jutrenje vrši u 8h, dok je sveta liturgija u 9h.
Šta obavezno videti
U ovom manastiru možete videti:
Grob Jelene Anžujske - upravo manastir Gradac neguje sećanje na srpsku kraljicu i čuva njene zemne ostatke.
Skulpture i ukrase - ovi elementi napravljeni su od mermera u romansko-grčkom stilu.
Trodelni oltarski prostor - ovde se mogu videti fragmenti fresaka još uvek raskošnog živopisa.
Istorija manastira
Nastao u 13. veku, ovaj manastir Raškog okruga oponaša stil same raške škole, sa elementima gotičkog i srpsko-vizantijskog stila. Gradac je podignut po želji Jelene Anžujske, francuske princeze i srpske kraljice, koja je na mnoge načine zadužila srpski narod, kao vladarka i kao prosvetiteljka. Francuska plemkinja stigla je u Ibarsku dolinu kao buduća supruga kralja Stefana Uroša I, gde ju je on dočekao redovima mirisnog jorgovana. Od tada se potez na kojem i danas raste ovo drveće zove Dolina jorgovana. Iako skriven na šumovitoj padini Golije, ni manastir Gradac nije ostao netaknut tokom turske vladavine. Tada je sa njega skinut krovni pokrivač i niko u njemu nije boravio. Krov je ponovo postavljen 1910. godine, a u periodu od 1963. do 1975. vrši se potpuna rekonstrukcija ove bogomolje.
Vreme za posete
Manastir prima vernike, ali i turiste koje interesuje istorija, umetnost i arhitektura. Gradac možete posetiti u periodima: tokom letaod 9h do 19h, dok je tokom zime ovo sveto mesto za posete otvoreno od 9h do 18h.
Raspored bogosluženja
U manastiru se aktivno održavaju bogosluženja. Tada u ovaj ženski manastir dolaze sveštenoslužitelji kako bi održali liturgiju. Kada je reč o vremenu bogosluženja, radnim danom jutrenje je u 7h, dok je večernje u 18h. Nedeljom se jutrenje vrši u 8h, dok je sveta liturgija u 9h.
Šta obavezno videti
U ovom manastiru možete videti:
Grob Jelene Anžujske - upravo manastir Gradac neguje sećanje na srpsku kraljicu i čuva njene zemne ostatke.
Skulpture i ukrase - ovi elementi napravljeni su od mermera u romansko-grčkom stilu.
Trodelni oltarski prostor - ovde se mogu videti fragmenti fresaka još uvek raskošnog živopisa.
Značaj manastira
Kao takav manastir Gradac pravi je svedok uspona i padova srpskih zemlja kroz istoriju.
Osim što je ostao kao zaveštanje jedne od omiljenih srpskih kraljica, on čuva uspomene na prvi procvat pismenosti i obrazovanja srpskog naroda.
Izgrađen u mešavini gotskog i srpsko-vizantijskog stila, Gradac se ističe među drugim manastirima raške škole. Time privlači pažnju, kako arhitektonskim i građevinskim stručnjacima, tako i svim ljubiteljima umetnosti i estetike.
Veliki značaj manastira se danas ogleda i u tradicionalnoj manifestaciji Dani kraljice Jelene, čiji je jedan od domaćna. Manastir ima izuzetan značaj za srpsku kulturu, istoriju i celokupnu kulturnu baštinu.
Osim što je ostao kao zaveštanje jedne od omiljenih srpskih kraljica, on čuva uspomene na prvi procvat pismenosti i obrazovanja srpskog naroda.
Izgrađen u mešavini gotskog i srpsko-vizantijskog stila, Gradac se ističe među drugim manastirima raške škole. Time privlači pažnju, kako arhitektonskim i građevinskim stručnjacima, tako i svim ljubiteljima umetnosti i estetike.
Veliki značaj manastira se danas ogleda i u tradicionalnoj manifestaciji Dani kraljice Jelene, čiji je jedan od domaćna. Manastir ima izuzetan značaj za srpsku kulturu, istoriju i celokupnu kulturnu baštinu.
Galerija fotografija
×
![]()